Na nastavi Povijesti učenici su upoznali najranija pisma, kako su izgledala, kada su dešifrirana i kojim su se tehnikama stare civilizacije služile za bilježenje svojih tekstova. Pažnju smo obratili na klinasto pismo i na hijeroglife.

Klinasto pismo ili klinopis je jedan od najranijih pisama. Stvorili su ga Sumerani u kasnom 4. tisućljeću pr. n. e., kao sustav piktograma. Vremenom, piktogrami su pojednostavljeni i postali apstraktnima. Klinastim pismom se pisalo po glinenim pločicama, u koje su se utiskivali znakovi komadom trske (stilusom). Otisci su imali oblik klina, po čemu je pismo i dobilo ime.

Hijeroglifi su ideografsko pismo čiji je dio nađen uklesan u kamenu. Egipćani su se počeli služiti pismom oko 3000. g. pr. Kr.. Hijeroglifsko pismo je pismo starih Egipćana, a spada u skupinu slikovnih pisama. Hijeroglifi su bili pisani na papirusu ili klesani u kamenu. Kasnije se razvilo pojednostavljeno pismo hijeratsko (svećeničko pismo) te pismo za svakodnevnu upotrebu - demotsko pismo. 

Petaši su iskoristili svoje znanje i sami izradili svoje kodno pismo po uzoru na hijeroglife i na klinasto pismo. Prvo su osmislili znak za svako slovo naše abecede, a zatim su svojim kodnim pismom napisali poruku. Hijeroglifsko kodno pismo učenici su slikali vodenim bojama kako bi imitirali pisanje perom po papirusu. Klinasto kodno pismo učenici su utiskivali u glinamol, baš kao što su Sumerani svoje pismo utiskivali u glinu. Rezultati su odlični, učenici su se zabavili i na kreativan način ponovili ono što su naučili o pismima starih civilizacija. 

Koje su to poruke naši petaši napisali, možete dekodirati u knjižnici gdje se i nalaze njihovi radovi. 

Eva Turza Mitrović, knjižničarka

Martina Grundler Hrala, uč. Povijesti